Bile smo ja i još jedna iz sela, grabile smo sijeno gore kraj Poljana. Tamo je bila gomilica trave, a nas dvoje smo imale vedro, ruksak i užinu. Od jednom se stvori iza smreke nešto nalik nogavica. Mislila sam da je onaj drvosječa. Pa, nisam bila udata, ali postojala je veza. Rekla sam:
“Što se kriješ, vidimo te!”
Osvrnem se nazad i vidim medvjeda kako ide preko gomilice ravno prema ruksaku! Još ruksak nije bio naš već od susjeda! Medvjed ga je iskidao i uništio našu užinu! Potrčala sam za njim – brinula sam zbog ruksaka koji nije bio naš. Nakon rata nije ih se moglo dobiti. Sustigla sam medvjeda i tukla ga grabljama. Nisam ni pomislila da bi mi mogao nešto uraditi! Onda je počeo režati i išao gore, ovako. Poviše su bili jedan starac iz Kozarišča koji je odmahivao rukom i još jedan muškarac, pa su vikali: „Medvjed, medvjed!”
Ali onda su ušutjeli …
Da, tukla sam ga. Nisam bila ni svjesna.
Tada sam ga vidjela prvi put.
Izvor: Milena Ožbolt (skupila): ANDREJEVA stopinja: folklorne pripovedi iz Loške doline, Blok, Loškega Potoka in okolice Cerkniškega jezera ter Babnega Polja; Ljubljana: Kmečki glas, 2004, st. 267.
Sǝm medvajda tjepla
Smo ble pa jest pa še ena z-vasi, smo grable guarǝ pǝr Polanah. Tam je bieu ograbǝk, mje smo imajle tam tisto kangǝlco, rusak pa tašce ze malco. Kar ankrat pride tam ze smrajko , kǝ de bǝ ble ene hlačǝnce. Jest sǝm misǝlna, de je ta, k-je bieu ze logarja. No ja, najsǝm bla uožienena, vieza je pa bla. Sǝm rjekla:
»Kaj se-uš skrivou, saj te vidmo!«
Se pa uozrem, je šu pa čez uograbǝk pa mjedvǝd, pa direkt h-tismǝ rusakǝ! In še tistǝ rusak naj bieu naš, je bieu sosajdou! No, in je use reztargou! In tisto našo južno je use reztargou! Jest sǝm šla pual pa ze nǝm – mjen je blu ze rusak, kǝ naj bieu naš, tǝkat po uajskǝ se naj dobilu. Sǝm do tisga medvajda pǝršla, jest sǝm ga toukla z-grablamǝ, vajš, sploh sǝ najsǝm misǝlna, de bǝ mǝ kaj nariedu! No, in je pualaj šu, pual je zečiel pa rienčat!… Guar je šu, taku. No, guar nad namǝ je bieu pa s-Kozarǝšč en star možakar, je pa odkazvou, pa še edǝn pa so kǝrčalǝ: »Mjedvǝd, mjedvǝd!«
Pual so pa kar utihǝlnǝ tistǝ moškǝ …
Ja, tǝkat sm ga tjepla. Se najsǝm sploh zevajdala.
Tǝkat sǝm ga neparvu vidla.
